Zlatno doba je interplanetarno utopijsko društvo ispunjeno besmrtnim ljudima 10.000 godina u budućnosti našeg solarnog sistema.

Feton, od Kuće Radamant, prisustvuje veličanstvenoj zabavi na porodičnom imanju proslavljajući hiljadugodišnjicu Visoke transcendencije. Tu prvo sreće starca koji ga optužuje da je uljez, a zatim biće sa Neptuna koje tvrdi da mu je stari prijatelj. Od Neptunca čuje da mu je vlada, za koju Feton veruje da je u potpunosti časna, uklonila najbitnije delove njegove memorije. Feton počinje da sumnja da li je on zaista prognanik od samog sebe. On ne može da odoli da ne krene u istragu, iako bi to moglo dovesti do gubitka sopstvenog nasleđa i njegovog položaja u društvu. Njegov zadatak je da pronađe svoj pravi identitet i ispuni sudbinu koju je sam za sebe izabrao.

 

---

 

Feton stupi - ili je bar tako izgledalo - u svoju Odaju sećanja, sa memorijskom kutijicom koju je sa oklevanjem držao u šaci. Po poklopcu zlatnim pismenima bilo je ispisano:

„Tuga, velika tuga i nečuvena dela od čuvenja u meni su usnula; jer istina je ovde. Istina mrvi ono najgore u čoveku; zadovoljstvo mrvi ono najbolje. Ako istinu ljubiš više od sreće, otvori onda; ako ne, pusti je da spava.“

Obuze ga još veća radoznalost. Feton okrenu ključ, ali nije otvorio kutijicu. Poklopac se obasja ognjem. Pojaviše se slova, crvena kao krv:

„UPOZORENJE! Sledeći sadržaj sastoji se od mnemoničkih obrazaca koji mogu da utiču na vašu trenutnu ličnost, personu ili svesnost. Jeste li sigurni da želite da nastavite? (Izvadite ključ da obustavite postupak.)“

—Odlomak iz romana

---

Napet roman o takvim filozofskim pitanjima kao sto su priroda identiteta i svesti, bez pribegavanja jeftinoj melodrami.

—Pol di Filipo

---

I tako Zlatno doba postavlja mnoga pitanja bliska i nama koji živimo u nečemu što na sve liči osim na utopiju: šta je sloboda? Dokle može ići sloboda pojedinca a da ne ugrozi društvo? I koja je sloboda bitnija, individualna ili kolektivna? Da li društvo sme da žrtvuje svoje najistaknutije pojedince radi sopstvenog očuvanja u trenutnom obliku? Gde prestaje humanost a počinje tiranija? Koliko se zla može počiniti iz najboljih namera? I postoji li moral koji se može izboriti s takvom situacijom i razvrstati sve na crno i belo, dobro i zlo? Šta je prava ljudskost... ukratko, saznajemo kako "istina mrvi ono najgore u čoveku, zadovoljstvo mrvi ono najbolje".

—alcesta - ceo prikaz romana pročitajte u časopisu Antares