U jednoj mogućoj budućnosti Elizabeta Mun oslikava svet bez bolesti. Čak i one  koje nastaju na genetskom nivou, bivaju izlečene još u majčinom stomaku, ali u tom bliskom budućem vremenu postoje poslednje grupacije ljudi koje nisu imale priliku za takvu vrstu tretmana... poslednji bastion ometenih. Iako pomoću raznih programa i suportivnih sredstava uspevaju da se integrišu u društvo, da budu članovi koji doprinose, oni i dalje nemaju  status 'normalnih'. Kroz pogled jednog autiste, autorka govori o bezličnosti i nečovečnosti društva baziranog na zaradi i biznisu. Koristeći sopstveno iskustvo roditelja autističnog deteta, Elizabeta Mun je uspela da napiše roman koji bez ikakvih zadrški otkriva kako izgleda svet sa stanovišta ometene osobe, a ujedno da da britku kritiku puta kojim je krenulo savremeno društvo. Zahvaljujuci njenoj neverovatnoj pripovedačkoj otvorenosti i erudiciji, ovo delo je doživelo veliki uspeh kod čitalaca i 2003. godine dobilo prestižnu nagradu Nebula.

---

Ovo je roman donekle oslonjen na legendarnu priču "Cveće za Algernona", donekle na "Gattacu", a manje obaveštene podsetiće na "Foresta Gampa" i "Kišnog čoveka". Pošto tek delimično spada u SF, "Brzina mraka" biće interesantna mnogo širem krugu čitalaca.

—Ivan Bevc, Yellow Cab, Sept. 2006.

---

Rečju, «Brzina mraka» je dobar roman sa uznemirujućim porukama.

—Ilija Bakić

Čitav prikaz romana možete pročitati na forumu Znaka Sagite

---

Na popularnom domaćem forumu (www.at-at.org) posvećenom naučnoj fantastici možete pročitati intervju sa Elizabetom Mun povodom izlaska ove knjige na srpskom jeziku.

Pročitajte i komentare čitalaca na domaćim forumima: www.at-at.org, www.tolkien.co.yu, i www.znaksagite.com.